"Tvrđava je gotova priča" Reditelj Saša Hajduković uoči finala hit serije: Otkrio da li su Arkan, Legija i Sloba bili inspiracija za pojedine likove
Serija "Tvrđava"osvojila je srca kritike i publike. Priča o zabranjenoj ljubavi u Kninu, koja je pokrenula emocije gledalaca, biće zaokružena ovog vikenda na RTS. Pred emitovanje poslednje epizode razgovarali smo s njenim rediteljem, BanjalučaninomSašom Hajdukovićem.O velikom finalu, koje se s nestrpljenjem očekuje, teškim scenama, mraku kao izražajnom sredstvu, muzici devedesetih i mogućem nastavku...
Da li će kraj iznenaditi publiku i kako ste ga vi doživeli kada ste čitali scenario?
- Meni je čitav scenario, iz epizode u epizodu, bio sve uzbudljiviji. Nadam se da smo to uspeli da prenesemo i u samoj seriji. Ne bih izdvajao kraj kao nešto odvojeno - on je organski deo te priče.
Mogu li ovakve priče imati srećan kraj?
- Na neki način i da. Iako publika često ima utisak da krajevi domaćih serija razočaraju, generalno nije lako završiti bilo koju seriju. To nije problem samo kod nas - ima mnogo stranih koje ostanu otvorene. Što duže traje serija i što se publika više veže za likove, očekivanja su veća nego kod filma, koji dobijete u paketu. Možda je, zapravo, najteža sredina, a ne početak ili kraj.
Scene iz poslednjih epizoda
Kako doživljavate reakcije publike? Da li vas opterećuju komentari na društvenim mrežama?
- Ne čitam komentare. Nemam društvene mreže, slabo tvitujem. Naravno da mi je drago kad čujem da se ljudima serija sviđa i kad mi prenesu pozitivne reakcije, ali sam ih ne pratim direktno.
Rekli ste da vam je jedna od najtežih scena bila obračun Dilpare i Luke u poslednjoj epizodi. Zašto baš ta?
- Napeta je. Mnogo stvari je trebalo reći u vrlo zgusnutom i konfliktnom odnosu. Dugo sam razmišljao o njoj, jer ona na neki način predstavlja i rasplet (razrešenje, op. aut.) za glavne likove - i protagonistu i antagonistu.
Jedna od čestih primedbi publike odnosi se na mrak u seriji - mnogo scena se dešava noću. Zašto ste se odlučili za takvu atmosferu?
- Postoje dve vrste tog mraka. Jedan je krajiški - bez struje, bez ulične rasvete, često osvetljen samo svećama, a tog se perioda i ja sećam iz Banjaluke. Drugi je beogradski mrak, u kom ima neona, ali je možda još mračniji. Taj vizuelni jezik je bio svestan izbor i deo atmosfere vremena koje smo prikazivali.
Krajinom su tutnjali Martić, Babić, Hadžić, ali i Frenki, Jovica Stanišić, Kapetan Dragan, Arkan, Legija i Šešelj, dok je Milošević slao direktive iz Beograda. Publika je u pojedinim likovima prepoznala i Kseniju Pajić. Da li su te ličnosti bile inspiracija za junake serije ili je to pogrešno čitanje?
- Nema pogrešnog čitanja. Šta god publika učita - dobro je učitala. Serija na kraju krajeva nastaje i u glavama gledalaca. Nismo pravili likove po jednoj konkretnoj osobi, ali smo inspiraciju uzimali iz čitavog tog vremena.
Imate li omiljenog junaka iz serije?
- Nemam. Sve mogu da ih razumem.
Muzika devedesetih je snažan element serije. Koliko je to bio vaš autorski izbor? Da li ste dobili svaku pesmu koju ste zamislili?
- Produkcija je bila vrlo velikodušna. Svi smo shvatali da je muzika izuzetno važan deo priče i vremena koje prikazujemo. Većina pesama koje sam tražio završila je u seriji. Nisam se vodio ličnim afinitetima, već dramaturškom funkcijom - karakterizacijom likova i slikom vremena. Neke su već bile zapisane u scenariju, kao "Marama plava".
Kakvu poruku biste voleli da gledalac ima nakon što pogleda veliko finale?
- Ne bih to nazvao porukom. Ako uspemo da izazovemo ono osećanje koje smo svi imali prema toj tragediji i tom egzodusu - to je to. Više je stvar osećanja nego jasne poruke.
Postoji li mogućnost druge sezone?
- Ne. "Tvrđava" je gotova priča. Voleo bih da sa ovom ekipom da radim nešto novo.
Na čemu trenutno radite?
- Polako kreću pripreme za novi film. To je sada fokus.